Благотворна својства целера (Apium graveolens L) познавали су још стари народи. Многи историјски записи указују на то да се давно почео гајити и да је сматран светом биљком. Венци од целера пронађени су у египатским гробницама а правили су их и даривали и стари Грци. Римљани су, међутим, сматрали да ова биљка доносе несрећу и посвећивали су је боговима подземља. Ово се односи на дивљи целер, опорог и јаког укуса и мириса, који се и данас може наћи у мочварама Европе, Азије и Северне Африке. Данас заузима значајне површине. Најчешће се употребљава у исхрани, а доказано је да садржи многе лековите састојке.


Посебно се цени због пријатног мириса, који потиче од етарског уља. Ово је пресудно и за лековитост Целера. Има га у целој биљци – у корену 0,1 проценат, лишћу нешто више, а у семену 2,5 – 3 одсто. Његов главни састојак је лимонен, док карактеристичан мирис потиче од седанолида. Установљено је да етарско уље делује антиспазматично (против грчева) и седативно, због садржаја метилфталида. Антиканцерогеном дејству доприноси миристицин у етарском уљу семена. Иако је лековито, у већим дозама уље може бити штетно. Зато се не препоручује узимање препарата на бази целера у току трудноће и упале бубрега.



Лековитости доприносе, флавоноиди, фуранокумарини и масне киселине. Плодови садрже до 16 процената масног уља, у којем се налази и ретка петроселинска киселина.Целер је ризница минерала и витамина. У сто грама свежег корена има чак 940 милиграма разних минералних састојака. Најбогатији је калијумом, а није занемарљив ни садржај фосфора, калцијума, магнезијума, натријума, гвожђа, цинка и бакра. Корен је извор витамина Е, C и B групе. У малим количинама садржи и провитамин А. За разлику од корена, у лишћу је чак 480 пута више провитамина А, а богатије је и витаминима C и Е.


Као ароматични зачин, целер је омиљен у кулинарству, за припремање салата и супа. У прехрамбеној индустрији додаје се конзервисаном поврћу и месу. Због јаког антисептичког дејства, спречава кварење поврћа у туршији. Препоручује се за дијеталну исхрану, избацивање штетних соли, у случају костобоље, гихта, камена у жучној кеси или бубрегу. Смањује отоке, ублажава болести срца и снижава крвни притисак. Регулише концентрацију глукозе, па се може користити у лечењу дијабетеса. Повећава апетит и олакшава варење. Међутим, не треба претерати с употребом целера у исхрани, јер садржи доста натријума.


Споменимо и то да је целер некада био састојак љубавних напитака. Тако је енглески краљ Хенрик VIII захтевао да му ово поврће додају у свако јело. А данас, после много истраживања, утврђено је да то није било без основа.




Преузето са http://poljoprivredaiselo.com/